Прирубнице Генерал

Прирубница је метода повезивања цеви, вентила, пумпи и друге опреме за формирање система цевовода. Такође омогућава лак приступ за чишћење, инспекцију или модификацију. Прирубнице су обично заварене или зашрафљене. Прирубнички спојеви се праве спајањем две прирубнице са заптивком између њих да би се обезбедило заптивање.

Материјали за прирубнице

Прирубнице за цеви се производе од свих различитих материјала као што су нерђајући челик, ливено гвожђе, алуминијум, месинг, бронза, пластика итд. али се најчешће користи ковани угљенични челик и имају обрађене површине.

Поред тога, прирубнице, попут фитинга и цеви, за посебне намене понекад су изнутра опремљене слојевима материјала потпуно другачијег квалитета као саме прирубнице, које су „обложене прирубнице“.

Материјал прирубнице, у основи се поставља приликом избора цеви, у већини случајева прирубница је од истог материјала као и цев.

Све прирубнице, о којима се говори на овој веб страници, потпадају под АСМЕ и АСТМ стандарде, осим ако није другачије назначено. АСМЕ Б16.5 описује димензије, толеранције димензија итд., а АСТМ различите квалитете материјала.

Димензије прирубница

Свака прирубница АСМЕ Б16.5 има низ стандардних димензија. Ако цртач у Јапану или припремач радова у Канади или монтажер цеви у Аустралији говори о прирубници врата за заваривање НПС 6, класа 150, распоред 40 АСМЕ Б16.5, онда то иде преко прирубнице која је на слици испод приказана .

Ако је прирубница наручена, добављач жели да зна квалитет материјала. На пример, АСТМ А105 је прирубница од кованог угљеничног челика, док је А182 прирубница од кованог нерђајућег челика.

Дакле, у исправном редоследу добављачу морају бити наведена два стандарда:

Вијчани прирубнички прикључци

Прирубнички спој са вијцима је сложена комбинација многих фактора (прирубница, завртњи, заптивке, процес, температура, притисак, медијум). Сви ови различити елементи су међусобно повезани и зависе један од другог да би се постигао успешан резултат.
Поузданост прирубничког споја у великој мери зависи од компетентне контроле процеса израде споја.

Цитирајући из књиге Џона Х. Бикфорда, „Увод у дизајн и понашање вијчаних спојева“:
Ту сву важну силу стезања која држи спој заједно – и без које не би било споја – не ствара добар пројектант спојева, нити висококвалитетни делови. Креира га механичар на градилишту, користећи алате, процедуре и услове рада које смо му обезбедили... И даље: Коначни, суштински креатор силе је механичар, а време креирања је током монтаже. Зато је веома важно да разумемо овај процес.

Индустрија је већ неколико година препознала критичну природу инсталације и монтаже.
У Европи, нагласак је био на обезбеђивању да израду спојева обављају обучени и валидирани техничари и то је довело до објављивања Европског техничког стандарда: ТС ЕН 1591 Део 4 под називом „Прирубнице и њихови спојеви. Правила пројектовања за заптивене кружне прирубничке везе. Квалификација оспособљености особља за монтажу вијчаних спојева монтираних на опрему која подлеже Директиви о опреми под притиском (ПЕД)”.

Стандард пружа методологију за обуку и процену техничара укључених у израду и ломљење прирубничких спојева и може се посматрати као аналогна обуци која је потребна за завариваче који раде на посудама под притиском. Његово објављивање показује значај који се придаје компетентној контроли процеса израде спојева у обезбеђивању перформанси без цурења са прирубнице.

Заптивка је само један од многих разлога због којих прирубнички спој може да цури.
Чак и када све сложене међусобно повезане компоненте прирубничке везе са вијцима раде у савршеној хармонији, најважнији фактор који води до успеха или неуспеха те прирубничке везе са вијцима биће пажња која ће особа која поставља заптивку посветити правилној инсталацији и процедурама монтаже. . Ако се уради како треба, склоп ће остати без цурења током очекиваног животног века.